Тајне поруке унутар кинеских УРЛ-ова
Декодирање 4008-517-517.com
АУТОР: КРИСТОФЕР БИМ @jcbeam
Један амерички пријатељ који живи у Пекингу једном је рекао да одбија да комуницира са било ким чија је имејл адреса састављена од низа бројева, као што је 62718298454 @ 163.com. Тај став ми је тада имао смисла — зашто правити имејл адресе тешким за памћење као телефонске бројеве? Али убрзо сам схватио да би опште забране комуникација заснованих на бројевима значиле прекид сваке везе са скоро свим Кинезима које знам.
У САД, заправо морате да запамтите само два дуга броја: свој телефонски број и свој социјални број осигурања. У Кини вас стално бомбардују бројеви: QQ бројеви (QQ је најпопуларнија кинеска услуга за ћаскање), имејл адресе, па чак и УРЛ-ови. На пример, огромни онлајн продавница Jingdong Mall је на jd.com или, ако је дохват превише дуг, 3.cn. Погледајте 4399.com да бисте видели сајт једне од првих и највећих кинеских онлајн игрица. Купујте и продавајте половна возила на 92.com. Желите да купите карте за воз? Лако је као 12306.cn.
Зашто преференција за цифре уместо слова? Већином због лакшег памћења. За изворног говорника енглеског, памћење дугог низа цифара могло би изгледати теже од памћења речи. Али то важи ако разумете реч. За многе Кинезе бројеви су лакши за памћење него латинична слова. Наравно, кинеска деца уче пинијин систем који користи римска слова за запис мандаринских речи (на пример, реч за „Интернет“ 网络, у пинијин систему се пише као wangluo). И да, арапски цифри (1-2-3) су технички исто страни увоз као и римска абецеда (А-Б-Ц). Али већина Кинеза је више упозната са бројевима него са словима, посебно они који нису ишли на факултет. За многе, "Hotmail.com" је као ћирилица.
Цифре у доменском имену обично нису насумичне. Интернет компанија NetEase користи веб адресу 163.com — сећање на време дијалап веза када су кинески интернет корисници морали унети 163 да би се повезали. Телефонске компаније China Telecom и China Unicom једноставно су преузеле своје познате бројеве за корисничку службу као домeнска имена, 10086.cn и 10010.cn, редом.
Цифре су још практичније ако узмемо у обзир да речи за бројеве звуче као друге речи. УРЛ за огроман е-комерц сајт Alibaba, на пример, је 1688.com, изговара се "jow-li-jou ba-ba" — готово исто! Ти бројеви често имају и појединачна значења. Сајт за дељење видео записа 6.cn функционише јер реч за "шест" звучи слично као реч за "поток". Број пет се изговара у, што звучи као во, што значи "ја". Број један се изговара као јао, што са другачијим тоном значи "желео бих". Дакле, сајт за тражење посла 51job.com звучи као "Желим посао." Истовремено, за наруџбину Мекдоналдсове доставе онлајн, само идите на 4008-517-517.com, где "517" звучи као "Желим да једем." (Енглески еквивалент био би стара радио реклама, "Колико колачића је Ендру појео? Ендру 8-8000.")
Ова врста језика бројева постала је бескрајно прилагодљив кратки запис међу кинеским корисницима интернета: 1 значи "желети", 2 значи "волети", 4 значи "умрети" или "свет" или "је", 5 значи "ја", 7 значи "жена" или "јести", 8 значи "обогатити се" или "не" и 9 значи "дуго време" или "алкохол". Бројеви 5201314, на пример, значе 我爱你一生一世, или "Волим те заувек"; 0748 значи "иди умри"; а 687 значи "Жао ми је." Кинески има и друге сленгове засноване на бројевима, као што је erbaiwu, или "250" што значи "идиот" или "38" изговорено као санба, што значи "кучка". И, наравно, постоји повезаност одређених бројева са срећом или несрећом, као и потражња за адресама и телефонским бројевима са много осмица ("обогатити се") и минималним четворкама ("умри"). Још 2003. године, кинеска авио компанија је платила 280.000 долара за број телефона 88888888.
Зашто кинеске веб адресе не користе само кинеске знакове? Јер и то је мука. Интернет корпорација за додељивање имена и бројева (ICANN), која поставља правила за веб адресе глобално, повремено је најављивала проширење домeнских имена да укључују скрипте ван латинице, али кинески сајтови још нису искористили тај потенцијал у пуном капацитету. Неко уређаје захтева посебан прикључак за куцање кинеских УРЛ-ова, и чак и тада дуже траје да се укуца или напише неколико знакова него само неколико цифара. Плус, за сајтове који желе да се прошире међународно, али не желе да стране публике збуне непознати знакови, бројеви су добро решење.
Ипак, раскол између бројева и слова симболизује урођену пристрасност интернета: Чак и више од две деценије након његовог настанка, он је још увек фундаментално амерички систем. ICANN је америчка непрофитна корпорација, иако је САД недавно пристала да га преда „глобалној мултидруштвеној заједници“ 2015. године. ASCII, шема кодирања знакова која се дуго користила на већини веб страница, је скраћеница за амерички стандардни код за размену информација. 2012. године, Сједињене Америчке Државе су одбиле да потпишу међународни телекомуникациони споразум, који су подржале и Русија и Кина, а који би прерасподелио управљање интернетом ван тренутног амерички центрираног система. Другим речима, структура интернета је стални подсетник америчке дигиталне хегемоније, од Ви-Фи стандарда до ГПС-а. Чак је и ".cn" на крају кинеских УРЛ-ова изведен из енглеске речи за Кину, а не из кинеске речи. Не можете кривити друге земље што желе да Американцима кажу 250с 0748.
ICANN CNNIC HKIRC овлашћени регистратор
Региструј .CN домен / Региструј кинеске домене
Sledeće vesti: 12 razloga za registraciju kineskih domena na NiceNIC.NET
